Glistenjak je potpuno prirodno organsko đubrivo. Može se koristiti kao osnovno organsko đubrivo za popravku strukture zemljišta, ili za pravljenje hranljive smeše za proizvodnju cveća, povrća, rasada, za ožiljvanje reznica itd. Glistenjak se u čistom, nerazblaženom stanju upotrebljava i pri zasnivanju voćnaka ili vinograda.

Kao osnovno đubrivo glistenjak se koristi u količini od 0, 2-5 kg/m2, dok se za pravljenje kvalitetnog supstrata meša sa zemljom:sa siromašnom 1:6 a sa plodnom 1:10.

Biljke tretirane glistenjakom, prema istraživanjima sadrže i do sedam puta više vitamina (C) od onih koje su trtirane veštačkim đubrivom. Biljke tretirane glistenjakom se mnogo brže i bolje razvijaju, zdravije su i otpornije na sušu, listovi sukrupniji od onih tretiranih veštačkim đubrivom, cvetovi su mnogobrojni a plodovi krupniji , brže sazrevaju i potrebna im je neuporedivo manja hemijska zaštita.

Ukoliko želite opširnije informacije o glistenjaku, zbog obimnosti teme poželjno je da nas kontaktirate putem mejla ili telefonom.

UPOTREBA ORGANSKOG ĐUBRIVA – GLISTENJAKA U             ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI

Nataša Đorđević, Miroslava Marić, Valentina Aleksić, Slavica Dželatović

Institut za istraživanja u poljoprivredi “Srbija” – Beograd, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja, Zaječar

IZVOD

U cilju proizvodnje zdrave hrane neophodna je upotreba organskih đubriva. Jedno od njih je glistenjak koji nastaje radom crvenih kalifornijskih glista. U radu je ispitivan uticaj organskog đubriva glistenjaka na kvalitet rasada paprike i paradajza gajenog u kontejnerima, na različitim smešama supstrata i sa različitim dozama đubriva. Uočen je direktan uticaj jačine doze glistenjaka u smeši na porast i masu rasada paprike. Statistički veoma značajno povećanje vrednosti ispitivanih osobina dala je varijanta sa 100% glistenjaka. U smešama različitih kombinacija, rasad paradajza na supstratima sa glistenjakom ostvario je zadovoljavajuće  rezultate,  a  najbolji  rezultati  dobijeni  su  u  kombinaciji  glistenjaka  i zeoplanta.

Ključne reči: glistenjak, rasad, supstrat, paradajz, paprika.

UVOD

Smanjenje poljoprivrednih površina, hemizacija poljoprivredne proizvodnje, degradacija zemljišta pod uticajem različitih faktora predstavlja veliki problem u obezbeđenju dovoljno hrane za narastajuću ljudsku populaciju. Za proizvodnju dovoljne količine kvalitetne hrane, kako se još naziva i “zdrava hrana” postoji u poljoprivrednoj proizvodnji orjentacija ka upotrebi organskih đubriva. Jedno od takvih đubriva je i glistenjak. Glistenjak stvaraju crvene kalifornijske gliste tako što prerađuju organsku materiju u prvom redu stajsko đubrivo, i izbacuju iz svog organizma u vidu orgaskog đubriva glistenjaka.

Proizvodnja glistenjaka je jednostavna jer ne iziskuje neko posebno investiciono ulaganje i za   ovu proizvodnju potrebno je obezbediti matični zapat – gliste i stajsko đubrivo. Gliste se uzgajaju u tzv. standarnim leglima koja imaju oko 100.000 glista, od čega 30.000 predstavljaju odrasle jedinke.

Glistenjak je visokovredno organsko đubrivo sa visokim sadržajem organske materije, mikro i makroelemenata. Pored svog kompletnog hranidbenog svojstva, glistenjak vraća zemljištu povoljnu strukturu i mikrobiloški sastav (S t a m e n k o v i ć -Jovanovi ć  S n ežan a  i K o z o m a r a N a t a š a , 1993).

U dosdašnjim ispitivanjima, glistenjak kao komponenta supstrata najbolje rezultate ostvaruje u proizvodnji rasada. L a z i ć i s a r . (1993) navode da se glistenjak uspešno koristi za spravljanje smeša kao podloge za proizvodnju rasada, te da je on izvor svih mikroelemenata sa dobrom međusobnom vezom koja omogućava optimalno snadbevanje biljaka. Osim odličnih hemijskih svojstava glistenjak ima i izuzetno visok mikrobiološki naboj koji se kreće

od 1×810 do 1×1010 po gramu suve materije glistenjaka.

Kod biljaka proizvedenih iz rasada na takvom supstratu beležimo dobre rezultate i u kasnijim fazama razvića, kako u prinosu tako i u kvalitetu plodova. (P a v l o v i ć , R . 1996).

MATERIJAL I METODE RADA

U Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru postavljen je veći broj ogleda sa upotrebom glistenjaka u proizvodnji rasada povrća. U ovom radu su analizirani dvogodišnji rezultati dobijeni u ogledima u proizvodnji rasada paprike sorte Mačvanka. Rasad je proizveden u kontejnerima na supstratu sa različitim dozama glistenjaka:

1.   Kontrola

2.   20% glistenjaka

3.   30% glistenjaka

4.   40% glistenjaka

5.   50% glistenjaka

6.   100% glstenjaka

Analizirani su  i  dvogodišnji rezultati gajenja rasada paradajza sorte  Atina,  takođe  u kontejnerima, na različitim kombinacijama smeša supstrata:

1.	Smonica	7.   Smonica 40% + glistenjak 40% + zeoplant 20%
2.	Smonica 50% + stajnak. 50%	8.   Smonica 30% glistenjak 30% zeoplant 40%
3.	Smonica 50% + glistenjak 50%	9.   Smonica 80% + zeoplant 20%
4.	Glistenjak 60% + zeoplant 40%	10. Treset 50% + smonica 50%
5.	Glistenjak 70% + zeoplant 30%	11. Treset 50% + stajnjak 50%
6.	Glistenjak 80% + zeoplant 20%	12. Treset 80% + zeoplant 20%

Merenja su obavljena pred samo rasađivanje  na rasadu paprike starom 60 dana, a na rasadu paradajza merena je visina rasada, masa cele biljke, masa korena i broj listova po biljci, odnosno osobine bitne za kvalitet rasada.

Glistenjak koji je korišćen kao komponenta smeše supstrata ili kao čist organski supstrat je proizveden na ekonomiji Centra Zaječar, a njegov hemijski sastav prikazan je u tabeli 1.

Tabela 1: Hemiski sastav glistenjaka

Table 1: Chemical composition of lumbricum

Hemijske osobine
Vlažnost	40-50%
Organska materija	44%
pH	7,11 – 7,20
Ukupni azot	1,73%
Ukupni fosfor	1,42%
Ukupni kalijum	1,44%
Ukupni kalcijum	1,76%
Ukupnimagnezijum	0,84%

Rajkovi ć , N. i Mini ć , B . (1986) navode da kvalitet glistenjaka zavisi od kvaliteta stajnjaka koji su gliste prerađivale. Glistenjak je organski supstrat sa visokim sadržajem lakorastvorljivih  i  lakopristupačnih  hraniva,  ali  kako  navode  P a v l o v i ć  i   s a r .  (1997), kojeficijent njihovog iskorišćavanja je različit u zavisnosti od mnogih faktora, a jedan od njih je optimizacija uslova u proizvodnji rasada radi brže mineralizacije organske materije.

REZULTATI I DISKUSIJA

Osnovni pokazatelji kvaliteta rasad su visina i masa biljaka. U momentu rasađivanja (M arkovi ć i s a r . 1994), rasad paprike bi trebalo da ima visinu 16-20 cm, a masu 2-3 grama po  biljci.  Veoma  značajan  parametar  je  i  broj  listova  po  biljci,  što  u  kasnijem  razvoju garantuje bolju produkciju.

Tabela 2: Prosečne vrednosti ispitivanih osobina rasada paprike 2000 – 2001. godina

Table 2: Mean values of investigated traits of sweet pepper seedling (2000 – 2001)

Varijante Variants	Visina rasada (cm) Height of seedlings (cm)		Broj listova po biljci Leaf number per plant		Masa rasada (g/biljci) Mass of seedlings (g/plant)		Masa korena (g/biljci) Mass of seedling root (g/plant)		Masa lista (g/biljci) Mass of seedling leaf (g/plat)
	2000	2001	2000	2001	2000	2001	2000	2001	2000	200 1
1. Kontrola	9,8	9,5	6,7	6,6	1,1	0,9	0,3	0,1	0,4	0,3
2. 20% glistenjaka	11,8	10,8	7,3	7,1	1,8	1,5	0,7	0,5	0,7	0,7
3. 30% glistenjaka	15,4	14,5	8,7	8,4	2,5	1,7	0,9	0,6	1,1	1,0
4. 40% glistenjaka	15,2	15,1	8,8	8,7	2,7	2,2	1,0	0,8	1,2	1,1
5. 50% glistenjaka	17,5	16,8	8,9	8,8	3,0	2,5	1,1	1,0	1,5	1,3
6. 100% glistenjaka	20,6	19,3	9,5	9,2	5,2	3,4	1,4	1,5	2,0	1,7
CV (%)	3,99		5,31		13,66		14,16		13,06

Rezultati ogleda (tabela 2) pokazuje da sve ispitivane osobine u varijanti na čistom glistenjaku pokazuju statistički vrlo značajne i značajno veće razlike u odnosu na sve ostale varijante. To ukazuje da glistenjak nema toksično dejstvo na biljke u fazi klijanaca, čak deluje vrlo stimulativno.

Visina rasada u varijanti sa 100% čistim đubrivom (20,6 cm) pokazuje statistički značajno povećanje u odnosu na kontrolnu varijantu ( 9,8 cm). Sve ostale varijante daju statistički značajno veće razlike u odnosu na kontrolu. Broj listova između varijanti sa 30%,

40% i 50% đubriva ne pokazuje statistički značajne razlike, ali postoje razlike u odnosu na kontrolu i varijantu sa 20% glistenjaka. Masa cele biljke, kao i masa korena i lista, takođe pokazuju značajno povećanje upotrebom povećanih doza đubrenja. Analizirajući dobijene rezultate, može se zaključiti da su slični ili su čak bolji kod upotrebe glistenjaka od rezultata dobijenih  u  proizvodnji  rasada  na  drugim  vrstama  organskih  supstrata  (M a r k o v i ć  i  sa r.1994).

Najbolje rezultate u proizvodnji rasada paradajza ostvareni su na supstratima sa glistenjakom i zeoplantom (tabela 3). Kombinacija glistenjak + smonica je takođe dala statistički značajne i vrlo značajno veće razlike u odnosu na kontrolu i varijante sa tresetom i stajnjakom, što ukazuje na izuzetan kvalitet glistenjaka kao prirodnog izvora hranjiva potrebnih biljkama.

Tabela 3: Prosečne vrednosti ispitivanih osobina rasada paradajza u 2000 – 2001. godini

Varijant e Variants	Visina rasada (cm) Height of seedlings (cm)	Broj listova po biljci Leaf number per plant	Masa rasada (g/biljci) Mass of seedlings (g/plant)	Masa korena (g/biljci) Mass of seedling root (g/plant)	Masa lista (g/biljci) Mass of seedling leafs (g/plant)
1.	12,31	5,0	0,89	0,08	0,43
2.	18,9	8,8	1,18	0,18	0,62
3.	19,5	8,7	2,28	0,16	1,05
4.	23,9	11,6	3,69	0,18	1,90
5.	20,7	9,4	2,41	0,19	1,06
6.	18,6	8,7	2,00	0,18	1,06
7.	17,3	8,4	2,99	0,20	1,62
8.	17,1	8,0	2,87	0,19	1,46
9.	19,2	8,5	2,82	0,20	1,04
10.	8,2	4,1	1,43	0,17	0,83
11.	10,5	4,2	0,99	0,16	0,45
12.	10,3	4,2	1,53	0,16	0,66

Table 3: Mean values of investigated traits of tomato seedling (2000 – 2001)

ZAKLJUČAK

Proizvodnja glistenjaka dobija sve više na značaju, jer se radi o organskom đubrivu sa visokim sadržajem organske materije, makro i mikroelemenata i mikroorganizama. Glistenjak ispoljava pozitivno delovanje na biljke kroz bioregulativno dejstvo humifikovane organske materije, prehrambeno dejstvo mikro i makroelemenata i meliorativno delovanje mikroorganizama na zemljište.

Na osnovu rezultata istraživanja o uticaju glistenjaka na gajenje rasada paradajza i paprike, može se zaključiti:

-     postoji  uticaj  doze  đubriva  (glistenjaka) u  supstratu  na  ispitivane osobine  rasada paprike, a statistička zavisnost je proporcionalna jačini doze.

-     gajenje rasada paradajza na različitim smešama supstrata, sa posebnim akcentom na smeše sa glistenjakom dalo je zadovoljavajuće rezultate, a najbolji su kod kombinacije glistenjak i zeoplant.

-      gajenje rasada paradajza i paprike moguće je i na čistom glistenjaku, s tim što treba uzeti u obzir ekonomski efekat u takvoj proizvodnji.

Bogat hranjivim materijama

Izuzetno bogat organskim jedinicama potrebnim za rast i razvoj svih biljnih vrsta kao što su azot, fosfor i
kalijum kao i oligoelementima kao što su magnezijum, selen, cink, bor, gvozđe, kalcijum, sumpor,
mangan, koji deluju kao biokatalizatori potpomažući iskoristljivost hranjivih materija u svim uslovima.
Tako se one oslobađaju onda kada je to potrebno, u proleće dovode do sporijeg otpuštanja,
dok na leto, kada dođe do povišenih temperatura, na kojima mikroorganizmi više rade,
oslobađa se više hranjivih materija u doba kada je biljkama to i najpotrebnije.
Zar nije Priroda sve lepo smislila?

Sitnomrvičasta struktura doprinosi boljoj aeraciji zemljišta,
poboljšanoj vodopropustljivosti, te boljoj iskoristljivosti hranjivih materija

Sitnomrvičasta struktura glistenjaka pokazuje mnoge prednosti u odnosu na peščanu strukturu,
koja ne može da vezuje hranjive materije za sebe ili glinastu koja kada se navlaži zarobljava hranjive materije
u masu nalik betonu uz to ne propuštajući ni vazduh.
Istovremeno sitnomrvičasta struktura vezuje vodu i do 2 puta svoje težine, omogućujući da ona bude dostupna
biljkama onda kada im je i potrebna., dok eventualni višak vode lako pronalazi put čineći ga odličnim
drenažnim slojem.
Slična je stvar i sa kiseonikom, koji koristi sitnomrvičastu strukturu da prodre do korena,
a on je jedan od esencijalnih faktora za kvalitetan razvoj korenovog sistema.
Svime tim glistenjak popravlja kvalitet zemljišta čineći ga pogodnim za sadnju svih biljnih vrsta.

Ne dovodi do efekta “paljenja biljke”

Visoka koncentracija hranjivih materija oslobođena iz veštačkih đubriva (NPK)
deluje toksično na koren i sistem biljke.
Sam postupak proizvodnje mineralnih đubriva, gde se ona vezuju za treset kao najjeftiniji supstrat,
u proizvodnji tkz ‘zemlja za cveće” dovodi do njihovog naglog otpuštanja prilikom prvog zalivanja biljke,
jer vodotopive materije više ništa ne zadržava
Isto tako stajsko đubrivo, kao poluproizvod, nema vezivnih materija poreklom iz glista koje bi učinile
da se iste postepeno oslobađaju, uz to stajsko đubrivo sadrži i termofilne bakterije koje
pri svom radu razvijaju i temperature od 80 stepeni C, što doslovce pali biljku.

Bogat enzimima i hormonima

koje gliste sekretuju a koje biljke prepoznaju kao prirodne hormone rasta, auksine i giberaline,
te tako podstaknute uz obilje raspoloživih hranjivih materija predstavljaju blagodetnu sredinu za rast i razvoj svih
biljnih vrsta
Glistenjak sadrži i visoke vrednosti celulaza i amilaza , alkaline fosfataze kao i humične kiseline.
Tiokarbamidna kiselina je takođe prisutna i ona čini prirodni pesticid

Mnoštvo korisnih bakterija

Aerobne vrste, kao i kulture koje fiksiraju azot daju zemljištu mnogo bolja svojstva, koja se protežu
i na naredne kulture a uz to čineći prirodnu protivtežu patogenim mikroorganizmima.

Uravnotezen pH

Blago alkalan pH glistenjaka odlično puferuje kiselost tla nastalu degradacijom organskih materija,
omogućujući da zemljište zadrži konstantne uslove, čime se izbegava stres biljaka zbog variranju pH vrednosti

Nema neprijatnog mirisa

Ne sadrži termofilne i anaerobne bakterije, koje su u stanju da svojim radom stvaraju gasove neprijatnih mirisa,
već aerobne sojeve, tako da glistenjak ima neutralan miris.

Očuvanje ekosistema

Primenom glistenjaka umesto veštačkih đubriva se sprečava efekat koji ima upotreba veštačkih đubriva
gde posle njihove upotrebe i spiranja, azot ulazi u vodne tokove i dovodi do cvetanja algi u priobalnom području,
koje zatim troši ogromne količine kiseonika koji onda fali vodenim organizmima gde dolazi do pomora.
U uslovima smanjene koncentracije kiseonika ili čak, anaerobnim uslovima i samo razlaganje neće biti potpuno,
pa se stvaraju produkti razlaganja koji vodi daju loš ukus, neprijatan miris i uopšte lošiji kvalitet. Takva voda
ne može da se koristi za piće i može uzrokovati uginuće stoke ako se koristi kao pojilo.
Rude kalijuma i fosfora koje se koriste u proizvodnji veštačkih đubriva su limitirane.
Proizvodnja azota u obliku u kome je pristupačan za biljke, iako je prisutan neograničeno u atmosferi je
limitirana količinom raspoloživog uglja i zemnog gasa, jer se zaista ogromne količine energije troše
(8% svetske proizvodnje) pri procesu fiksacije azota.
Tako da će u dogledno vreme u mnogome nastaviti trend poskupljenja proizvodnje istih.

Prilikom proizvodnje glistenjaka ne dolazi do emisije metana
i N2O.u atmosferu, kao što dolazi prilikom proizvodnje veštačkih, mineralnih đubriva.
Emisija ova dva gasa uzrokuje globalno zagrevanje
Glistenjak takođe popravljanjem strukure zemljišta sprečava eroziju,
koja je tako karakteristična za zemljišta nemilosrdno tretirana mineralnim đubrivima tokom eksploatacije.
Potrebne su decenije da bi se uopšte akumulirani nitrati razložili

Vezuje štetne materije za sebe ako ih ima u preegzistirajućem zemljištu ili ukoliko se pojave kasnije
Sitnomrvičasta struktura mu omogućuje da veže za sebe štetne materije kao što su teški metali,
prevodeći ih u nerastvorljivi oblik, gde će se tako vezani manje otpustati u tlo,
smanjujući njihovu štetnu koncentraciju.

Tamna boja glistenjaka obasjana sunčevim zracima u proleće doprinosi bržem zagrevanju tla,
Na taj način podstižući klijanje iz semena, kao i brži razvoj biljaka usled ubrzanja svih biohemijskih procesa.

KORIŠTENJE HUMUSA KOD SADNJE POVRĆA

Za razliku od primene glistenjaka pri sejanju, kod sadnje presadnica se humus ne rasipa po celoj površini polja, već se ubacuje u jamice za sadnju. Tako se materijal ekonomičnije troši, a efekti su bolji. Opet treba naglasiti da se ne sme dozvoliti sušenje humusa u jamicama, već se odmah u njega sade sadnice i to tako da cela korenova bala bude u dodiru s humusom. Vrlo dobri rezultati se postižu ako se presadnice u toku sadnje drže u posudi s razmuljenom količinom glistenjaka, tako da je koren dobro namočen i prekriven glistenjakom. Nakon pravilnog razmeštanja korena i biljke, jamu treba što pre popuniti glistenjakom i zaliti …
U pravilu, presadnice povrća se ukopaju nešto dublje nego što su rasle u klijalištu, neke vrste čak do kotiledona (nepravih listova koji izlaze iz same semenke).
Uz opisani postupak i ako su presadnice bile dovoljno sveže, a pri presađivanju se izbegava vruće podnevno sunce, presadnice ne pokazuju posledice šoka i uspeh je garantovan.
Evo podataka za neke uobičajene vrste povrća:

Paradajz
Dovoljno je u jamicu staviti 0,2 – 0,3 l glistenjaka, položiti koren i zatrpati zemljom. Sadnica se ukopava do ispod prvih listova, u kosom položaju: iz ukopanog dela stabljike će izrasti dodatni korenovi koji će u veliko olakšati prehranu biljke u punom rodu. Odmah po sadnji treba obilno zaliti. Sledeće dodavanje glistenjaka je posle berbe prvih plodova, pri čemu se glistenjak plitko ukopa oko korena biljke u toku okopavanja i plevljenja. Na parcelama poboljšanim glistenjakom dobiju se lepši i kvalitetniji plodovi izrazito osvežavajućeg ukusa. Prema literaturi, povećanje količine vitamina C je i do 100 %. Biljke pokazuju veću otpornost na bolesti i razvijeniji je korenov sistem. Na takvo delovanje ima uticaja i sadržaj biološki aktivnog kalcijuma u glistenjaku.

Kupus i kelj
Kako ove dve kulture (a i njima srodne: keleraba, prokelj, brokoli) imaju jak i dubok korenov sistem, potrebno im je koren obložiti glistenjakom prilikom sadnje i to sa oko 0,1 – 0,5 l glistenjaka kojeg se deo izmeša sa zemljom u kojoj će se razvijati koren.

Paprika
Za ovu “razmaženu” biljku, koja za svoj razvoj zahteva veoma dobre uslove: obilje hranjivih materija u zemljištu, bogatu azotom i kalijumom, neutralnu reakciju tla, mnogo vlage i topline, potrebno je kod sadnje u jamicu staviti do 0,1-0,5 litara glistenjaka. Ostalo kao kod paradajza. Ako se sade moderne sorte visokih prinosa i krupnih plodova (npr. “kalifornijsko čudo” ili “giallo quatro”, kao i neke domaće vrste), potrebno je u toku razvoja dodavati glistenjak.
Upotrebom glistenjaka se i inače visoke koncentracije vitamina C mogu povećati i preko 100 %. Takođe se poboljšava izgled i aroma.

Feferon
Kod nekih vrsta kratkih feferona – chili, upotrebom glistenjaka postiže se, uz pravilnu negu tokom zimskih meseci, višegodišnja cvatnja i rađanje na istoj stabljici, jasno pri uzgoju u zaštićenom prostoru. Kod paprika je inače uz primenu glistenjaka opaženo povećanje broja listova, cvetova i veća i razgranatija stabljika.

Patlidžan
Vrlo povoljno reaguje na upotrebu glistenjaka, dajući veći broj krupnijih plodova, a cela biljka je čvršća i otpornija na bolesti. Kod presađivanja se u jamicu umeša 0.2 – 0.5 litara glistenjaka. Kasnije se dohranjuje ukopavanjem glistenjaka u površinski sloj zemlje oko biljke i zalivanjem.

Šargarepa, peršun, celer
Premda se za ove kulture ne preporučuje korišćenje stajskog đubriva, glistenjak se može bez bojazni upotrebiti, kako pred sejanje, tako i kao prihrana. Tako uzgojeno povrće ima bolji ukus i miris, a u literaturi se spominje povećanje količine vitamina C u šargarepi i do 500 % a slično treba očekivati i u pogledu betakarotina.

Krompir
Uzgajan uz glistenjak sadrži i do 200 % više C vitamina, a cela biljka je bujnija i otpornija na bolesti. Usled povećane koncentracije magnezijuma (Mg) prinosi će biti još povećani jer je poznato da je taj element ključ proizvodnje krompira.
Slične pozitivne rezultate pokazuju i sve ostale vrste povrća kada se uzgajaju na zemljištu obogaćenom glistenjakom.. Mnogo veće količine glistenjaka neće dati očekivani još veći porast kvaliteta i kvantiteta. Kako je glistenjak relativno skup, to se ne preporučuje preterivanje u upotrebljavanim količinama.
Količine glistenjaka koje bi činile do 30 % zemljišne smese, supstrata, koriste se samo u stakleničkoj proizvodnji i za uzgoj skupocenih egzotičnih biljaka. I tada treba koristiti najkvalitetniji, potpuno zreo glistenjak.
Posebno polje upotrebe glistenjaka je proizvodnja “zdrave hrane”, pri kojoj se želi potpuno izbeći korišćenje bilo kakvih vestačkih đubriva i dodataka. U tom slučaju se sve potrebe, pa i one u makroelementima ( NPK ) se obezbeđuju glistenjakom.

ZAČINSKO BILJEGlistenjak je nezamenjiv u uzgajanju začinskog bilja, omogućavajući biljkama da na zdrav način budu pune eteričnih ulja, vitamina i minerala.

VOĆARSTVO

Upotreba humusa u voćnjaku

Svaka sadnica voća se u toku sadnje podvrgava šoku, a oštećenje korenskog sistema, a i samo promena supstrata pretstavlja šok. Presađivanje se zato provodi u jesen i proleće. Radi što boljeg kontakta korena s okolinom preporučuje se takođe umakanje korena u kasu glistenjaka. Sadnice mogu biti u toj smesi od nekoliko sati do jednog dana.
U iskopane jame se ubacuje glistenjak, blago se nagazi i polaže sadnicu prethodno namočenu u kašu glistenjaka. Sadnica se zatrpava uz nabijanje s smešom zemlje i glistenjaka dok se ne popuni jama. Pazi se da sadnice ne budu položene pliće nego što je potrebno. Sadnica treba biti ukopana u nivou kao što je bila u rasadniku. Dodani glistenjak nakon zalivanja čini idealan supstart za početni razvoj korena. Glistenjak treba upotrebljavati i za kasnije obogaćivanje i aktiviranje tla u voćnjacima. Dubina unošenja glistenjaka mora biti takva da dođe što bliže korenu. Voće iz tako tretiranih voćnjaka ima bolji kvalitet i zdravije je. Jače je i otpornije na sušu i bolesti.

VINOGRADARSTVO

Nakon što smo obavili berbu vinograda naš posao u vinogradu nije završen. Posle berbe čeka nas jesenje đubrenje i obrada vinograda. Jesenje đubrenje i obrada vinograda su poslovi koje moramo obaviti da bi naš vinograd proleće dočekao spreman i u vruhunskoj kondiciji. Sve što je potrošeno treba vinogradu vratiti radi što boljeg uroda i kvaliteta. Preporučuje se prihrana glistenjakom svake godine. Možemo orati traktorom ako nam to prostor dopušta, ali najbolje je preštihati ručno ili lopatarom.
Glistenjak treba upotrebljavati i za kasnije obogaćivanje i aktiviranje tla u vinogradima. Dubina unošenja glistenjaka mora biti takva da dođe što bliže korenu. Grožđe iz tako tretiranih vinograda ima bolji kvalitet i zdravije je. Jače je i otpornije na sušu i bolesti.

RATARSTVO

Efikasna doza je 5000 l / ha, kod okopavina kultivirati 1 ili 2-put 1000 l / ha, (obavezno zagrtanje)

HORTIKULTURA

PRIMENA KOD SADNJE ČETINARA

Zemlja kojom ćete napuniti žardinjeru mora biti sastavljena od sledećih komponenti: dobra baštenska zemlja – glistenjak . Mora biti izdašno snabdevena glistenjakom kojeg ćete dodati tokom sadnje i kasnije tokom uzgoja. Pre sadnje prvo proverite da li vaša posuda ima na dnu otvore za oticanje vode (rupa na saksiji). Ako nema, morate ih napraviti. Na dno posude postavite drenažni sloj – šljunak, kamenje, komade izlomljenih cigala, i sl. Vodite računa da ti delovi ne sadrže malter, gips ili slične slojeve koji će se vodom za zalivanje sprati i zapušiti otvore za odvodnjavanje.
Keramičke i drvene posude su bolje od plastičnih ili betonskih jer bolje reguliše temperaturne uslove u posudi i sprečava brzo isušivanje zemlje
Dodatnu zimsku zaštitu možete obezbediti i umotavanjem saksija u ukrasne asure, trsku i sl.

Preko drenažnog sloja naspite sloj pripremljene zemlje i tek na njega možete spustiti busen. Ukoliko su žardinjere četvrtaste važno je da uglove dobro popunite zemljom, kako se na tim mestima ne bi stvorili “vazdušni džepovi” koji bi mogli oštetiti korenov sistem. Vodite računa da busen ne viri preko ivice žardinjere. Korenov vrat (deo gdekoren prelazi u stabljiku) mora biti postavljen 1-3 cm ispod ivice, što zavisi od veličine biljke i žardinjere, kako se voda pri zalivanju ne bi izlivala, već polako oceđivala kroz zemlju. Takođe busen ne smete postaviti ni suviše duboko. On mora biti prekriven zemljom onoliko koliko je to bio i u samom rasadniku, ali ne sme biti ni go. Ukoliko se zemlja posle zalivanja slegne, dodajte još jedan sloj.
Kada ste busen postavili u žardinjeru vodite računa da sadnica bude potpuno uspravna, gledajući iz dva pravca pod uglom od 90 stepeni. Zatim postepeno dodajte zemlju oko busena dobro sabijajući svaki sloj. Kod većih biljaka dobro je da oko busena dodate i glistenjak.
Glistenjak pospite direktno na busen ili ga razmutite u vodi za zalivanje. Kada ste žardinjeru napunili još jednom dobro sabijte zemlju i obilno zalijte. Ispod svake žardinjere postavite podmetač za oticanje suvišne vode.
Za uzgoj biljaka u žardinjerama neophodno je redovno zalivanje i prihrana, te o tome morate veoma voditi računa, naročito tokom leta i u periodu cvetanja i plodonošenja.
Izuzetno je korisno i folijarno prihranjivanje rastvorom glistenjaka.

PRIMENA GLISTENJAKA U CVEĆARSTVU

Nakon svega što je rečeno o svojstvima i primeni glistenjaka do sada, verovatno je nepotrebno govoriti o očekivanim pozitivnim efektima njegove primene u cvećarskoj proizvodnji. Zato će se dati najosnovniji podaci o načinu upotrebe.
Intenzivni uzgoj rezanog cveća, na primer karanfila ili gerbera, zbog brzog iscrpljivanja zemljišta zahteva poklanjanje izuzetne pažnje obnavljanju i aktiviranju tla. Dodavanje mineralnih đubriva nije problem, njih je lako nabaviti, mada su sve skuplja.
Obično korišćeni stajnjak se vrlo razlikuje od jedne do druge količine koja se nabavlja, osobito kad se dobija iz više izvora. Za njegovo sazrevanje trebaju relativno velike površine. Svež je čak i štetan.
Gotov kvalitetan glistenjak zahteva manje prostora i manipulacije, pogodne je strukture za upotrebu, ima veliku sposobnost biološke regeneracije tla “zasoljenog” usled stalne upotrebe veštačkih đubriva. S obzirom na te karakteristike je nezamenjiv, pa nije čudno da Holandija uvozi velike količine glistenjaka.
Lončanice su tipični potrošači najfinije zemljišne smese koja omogućava dugotrajno cvetanje i lep izgled biljaka. I ovde dodatak glistenjaka u količini od 15 % daje vrlo dobre rezultate. Osim aktivirajućeg i hranjivog delovanja, on deluje kao “pufer”, korigirajući kiselo delovanje dodanog treseta. Razne vrste palmi, kale, primule, paprati, hoye, dracene i mnoge druge vrste odlično rastu uz primenu glistenjaka.
Ruže daju pozitivnu reakciju na prihranu glistenjakom. Celi grm se intenzivnije razvija i daje više pupova. Prihrana se vrši slično kao kod voćaka i loze: ukopavanjem u bliskoj okolini korena. Tako ruže lakše podnose sušu i hladnoću, kao i napad vaši i gljivičnih bolesti.
Kaktusi se mogu takođe uzgajati uz dodatak glistenjaka, uprkos raširenom suprotnom mišljenju.

Svakako u te svrhe treba koristiti kvalitetan, potpuno sazreli i odležan glistenjak. Pogodan način korišćenja je i zalivanje ekstraktom humusa. Tako se sprečava unošenje suviše velikih količina nepreradene organske tvari u supstrat, a postiže se blagotvorni efekt na razvoj korena.
Glistenjak se kod kaktusa koristi u proleće i prvu polovinu leta, kad su temperature visoke a rast intenzivan. Tako do hladnijih dana jeseni i zime najveći deo humusa nestaje, a jesenskim sušenjem supstrata se i inače zaustavljaju eventualni nepoželjni razvoji gljivica..
Da kaktusi mogu uspevati (barem izvesno vreme, potrebno da se brzo razviju i održe do prodaje) i u skoro čistom organskom supstratu dokaz su prodavnice cveća pune jeftinih, lepih, “napumpanih” kaktusa iz Zapadne Evrope. Šteta je što većina propada ako se na vreme ne presade u pravi “supstrat za kaktuse”.
Nisu svi kaktusi podjednako osetljivi na primenu glistenjaka: za neke i veliki udeo predstavlja pogodan dodataka. Takvi su epifitni kaktusi kao Zygocactus, Epiphyllum, Rhipsalidopsis i dr. jer oni potiču iz tropskih šuma gde rastu iz nakupina humusa u krošnjama drveća. Brzorastući cereusi takođe dobro koriste glistenjak, dok vrste Astrophytum, Ariocarpus, Aztekium i nekim drugim kaktusima iz sušnih pustinjskih krajeva ne treba davati humus, jer imaju vrlo osetljiv koren.
Ostale sukulentne biljke (Kalanchoe, Aloe, Hawortia, Sedum, Echeveria i dr.) u letnjim mesecima odlično reaguju na zalivanje ekstraktom glistenjaka u vodi. Pri upotrebi glistenjaka za uzgoj kaktusa i sukulenata treba biti siguran u njegov kvalitet, jer se radi o skupocenim biljkama sporog rasta.

TRAVNJACI

Glistenjak je idealan za odgajanje raskošnih travnjaka.
Njegove karakteristike koje su nezamenjive su sitno mrvičasta struktura koja potpomaže aeraciju travnjaka, čineći da koren dobije dovoljnu količinu kiseonika,
kao i sposobnost glistenjaka da zadrži vodu i do dva puta naspram svoje težine,
čime zadržava vlažnost korenu trave i u mesecima koji su izuzetno topli.
Obilje hranjivih materija čine glistenjak izuzetnim u prihrani travnjaka.
Prihranu je najbolje uraditi početkom proleća i krajem avgusta meseca pre kišnog perioda.

Najbolje je glistenjak koristiti u početku formiranja travnjaka,
Travnjak je najbolje zasnuti onda kada je zemlja još topla, a vazduh hladniji.
Kada se na već pripremljeno zemljište pospe glistenjak u količini 15 l / m2
Na njega rasejati seme i utabati ga, pa to sve zasuti glistenjakom, koliko da prekrije seme.
Nakon toga zaliti, najbolje prskalicama, obraćajući pažnju da seme ostane tamo gde je i posejano.
Za prihranu travnjaka koristiti 5 l / m2 dva puta godišnje.